Papanikolau bris

Šta je Papanikolau bris?

Papanikolau bris je bris koji se uzima sa grlića materice u cilju skrininga zloćudnih promena na grliću materice u toku ginekološkog pregleda.

Kako se uzima Papanikolau bris?

Bris se uzima jednostavno, bezbolno i brzo. Dok ležite na ginekološkom stolu se u vaginu polako stavlja sepkulum, koji se kad je postavljen pravilno, otvara i jasno se vidi grlić. Sa njega se uzima bri prvo sa površine grlića, posebnom malom drvenom špatulom, a potom iz unutrašnjosti grlića, malom četkicom. Uglavnom se tokom pregleda uzima i bris na čistoću vaginalnog sekreta.

Ko treba da ga radi i koliko često?

Skrining grlića materije treba da radi svaka žena. Ukoliko je prethodni nalaz bio uredan i upotpunjen normalnim nalazom kolposkopije, može se ponoviti i na dve godine. Ukoliko se radi bez kolposkopije, preporuka je da se uradi jednom godišnje. U slučajevima da su raniji nalazi ukazivali na potrebu za lečenjem, razmake ponavljanja Papanikolau brisa odredjuje lekar, ali razmak ne bi trebao da bude manji od tri meseca, jer se promenjene ćelije ne mogu brže oporaviti.

Tumačenje nalaza Papanikolau brisa

Svaki nalaz Papanikolau brisa treba da objasni i rastumači lekar. Ranije su nalazi bili podeljeni prema brojevima u pet grupa pa su I iII grupa ukazivale na uredan nalaz, III grupa su bili sumnjivi nalazi a IV i V grupa je ukazivala na moguć maligni proces.
Danas je uvedena nova nomenklatura koja nije samo vezana za broj već se uz broj nalazi i slovna oznaka koja bliže objašnjava strukturu ćelija i lekaru daje smernice za dalji tretman ili terapiju.
Prema Bethesda klasifikaciji koja je sada u upotrebi, nalazi se dele na:

  • normalan (negativan), kada nema nikakvih znakova prekanceroznih ili malignih promena
  • atipične skvamozne ćelije neodređenog značaja (atypical squamose cells of undetermined significance, ASC-US) – nadjene su promene u ćelijama grlića. Ove promene su vrlo često znak infekcije humanim papiloma virusima (HPV), ali mogu ukazivati i na prekancerozne lezije. Ovo je najčešći patološki nalaz.
  • skvamozne intraepitelijalne lezije (squamous intraepithelial lesions (SIL) – nadjene su patološke promene u ćelijama koje mogu ukazivati na prekancerozne promene. Mogu biti klasifikovane u niskog stepena (low grade , L-SIL) ili visokog stepena (high grade, H-SIL). L-SIL je blaga ili umerena displazija (CIN 1 ili CIN 2), može ukazivati na infekciju humanim papiloma virusom (HPV), vrlo je čest nalaz i često prolazi na terapiju, bez daljih intervencija. H-SIL je teška displazija, ili CIN 3 ili karcinom „in situ“ (CIS).
  • atipične skvamozne ćelije, ne može se isključiti H-SIL (ASC-H) – nadjene su promene u ćelijama grlića. Ove promene nisu jasan H-SIL, ali mogle bi biti. Potrebna su dalja ispitivanja.
  • atipične glandularne ćelije (atypical glandular cells – AGC) – vidjene su promene u ćelijama koje ukazuju na prekancerozne promene gornjeg dela grlića ili uterusa
  • karcinom – moguće da su se patološke ćelije proširile dublje u grlić ili druga tkiva.

Šta se događa ako nalaz nije dobar?

Zavisi kakav je nalaz, ali se ispitivanja uglavnom upotpunjavaju kolposkopskim pregledom, sa ili bez biopsije, davanjem određene lokalne terapije ili različitim intervencijama radiotalasima ili hirurškim zahvatima.
Intervencije obuhvataju LLETZ LOOP intervenciju radiotalasima, krioterapiju (zamrzavanje), konizaciju ili lasersku intervenciju.

Da li su nalazi Papanikolau brisa uvek tačni?

Svi nalazi u medicini mogu biti lažno pozitivni (da pokažu da postoji problem tamo gde ga nema) i lažno negativni (da pokažu da nema problema, tamo gde ga ima). To stoji i za Papanikolau bris – on može ne biti tačan ako nije dobijena dovoljna količina ćelija za analizu, ako nije dobijen dovoljan broj patoloških ćelija koje se mogu analizirati, ako infekcija ili zapaljenske promene sakriju patološke ćelije, ako prethodna terapija „zamaskira“ nalaz.

ZAKAŽITE PREGLED

kod ginekologa

Rana menopauza

Menopauza je neizbežan i ireverziblian deo procesa opšteg starenja organa reproduktivnog sistema svake žene, posle čega dolazi do gubitka redovnog menstrualnog krvarenja. Većina žena ulazi u period menopauze oko 50. godine života, a neke imaju normalne cikluse čak do...

Smanjeni libido

Šta je smanjen libido? Libido je - u širem smislu – vrsta psihičke energije, a u užem želja – nagon - za zadovoljavanje seksualnog nagona. Ovaj nagon je vrlo individualan, zavisi od pola, vaspitanja, raspoloženja, stanja, medjusobnih odnosa unutar partnerske...

Menopauza i aritmija

Zašto se nekad u menopauzi javlja nepravilan rad srca? Da li je to opasno? Kada treba potražiti savet lekara?

Promene na grliću

Šta mogu biti promene na grlću? Da li su opasne? Šta se radi kad se nadju?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: