Ishrana u trudnoći

Pravilna ishrana je vrlo važna u trudnoći – doprineće da se beba dobro razvija  i raste, a da se vi osećate dobro i da se ne ugojite suviše, te da se posle trudnoće vratite u formu. Raznovrsnom ishranom biće omogućen odgovarajući unos hranljivih materija potrebnih za razvoj bebe.

Ukoliko ste se i do trudnoće pravilno hranili, vrlo je malo izmena potrebno da i tokom trudnoće nastavite tako – jedina razlika je što se povećavaju potrebe za kalorijama, belančevinama, vitaminima, mineralima i vodom. Sasvim je normalno da vam se apetit poveća i da jedete više nego obično zbog toga što vam metabolizam radi brže, ali to ne znači da treba “jesti za dvoje” – ono što je bitno jeste kvalitet hrane, a ne njena koičina. Potreba za energijom nije mnogo povećana, što znači da je dovoljno 300-500 dodatnih kalorija. Tokom trudnoće, preporučen broj kilograma koji ćete dobiti je od 10 do 14 kg.  Možete očekivati da se ugojite više ako čekate blizance, ali I tu ne preterujte. Ako ste u trudnoću ušli sa viškom kilograma, opet morate da se ugojite od 7 do 10 kilograma. Ako ste pre trudnoće imali manjak kilograma, možete sebi dozvoliti do 15 kg, ali ipak ne treba da bude više od toga. Dobijanje na težini ide postepeno, najmanje se dobija u prvom trimestru, svega oko 2 kg ukupno, a najviše I najbrže u trećem, oko 500 gr nedeljno. Ako prestanete da dobijate na težini više od dve nedelje, ili se gojite mnogo brže nego što je ova preporuka, obratite se vašem lekaru.

Dijeta tokom trudnoće – nemojte držati dijetu, jedite zdravo. Nakon mnogih dijetetskih režima, organizam ostaje bez dovoljne količine gvožđa, folne kiseline, vitamina i minerala. Ako jedete svežu, zdravu hranu, nećete dobiti na težini više nego što je neophodno.

U pravilnoj ishrani treba da bude zastupljeni ugljenii hidrati, belančevine, vitamini i minerali, odnosno treba dnevno unositi predstavnike svih osnovih grupa hrane – meso i njegove alternative bogate belančevinama, hleb i žitarice, voća, povrća, žitarica, mleka i mlečnih proizvoda.

Birajte nemasno meso i pecite na minimumu masnoće. Barem jednom nedeljno jedite ribu. Meso treba da bude dobro oprano i skuvano tako da na njemu nema tragova krvi ili neskuvanih delova.

Žitarice su važne, ali se odlučite za proizvode od integralnog brašna.

Mleko i mlečni proizvodi su jako važni, jer sadrže kalcijum i druge hranljive materije bitne za razvoj bebe. Birajte niskokalorične proizvode i obrano mleka. Izbegavajte sve vrste svežih pašteta i zrelih mekih sireva poput kamambera i bria, zbog ritika od infekcije bakterijom – Listerijom. Bezbedni su tvrdi sirevi  i oni pravljeni od pasterizovanog mleka kao i sirni namazi. Pijte samo pasterizovano ili  UHT mleko u kome su uništene sve štetne bakterije. Jaja treba da budu tvrdo kuvana tako da belance i žumance budu čvrsti, jer se time prevenira zaraza salmonelom – izbegavajte namirnice od živih jaja – domaći majonez, sladoled i neki kolači.

Obogatite ishranu unosom više voća i povrća, zbog vitamina i minerali, kao i vlakna koja pomažu varenje i sprečavaju zatvor. Povrće kuvajte što kraće, u malo vode, ili da se jede dobro oprano i sirovo.

Smanjite unos šećera i slatkiša i slatkih napitaka, masti i masne hrane. Budite oprezni sa pecivima, čokoladi i prženim krompirima koji sadrže mnogo masti. Uzmite onu vrstu tih namirnica koja je niskokalorična, kao što su polu-obrano i obrano mleko, nemasni jogurt, i sl.

VITAMINI – tokom trudnoće neophodan je povećan unos nekoliko vitamina da bi se omogućio pravilan razvoj tkiva i kod bebe i kod majke. Vitamini su supstance koje su organizmu neophodne u vrlo malim količinama, ali ih organizam ne može sam proizvesti, te se moraju dodatno unositi  ishranom i suplementima.  Tokom trudnoće, potrebna količina vitamina se lako unosi pravilnom ishranom, ali na neke od vitamina morate obratiti posebnu pažnju. Ako uzimate multivitamniske preparate, obtratite pažnju da budu namenjeni trudnicama, jer se neke doze vitamina razlikuju od onih koji se unose van trudnoće.

Vitamin C –važan za podizanje opšteg imunitete organizma, pomaže u stvaranju kolagena u vezivnom tkivu, čini ćelije snaznijim, pomaže organizmu da apsorbuje gvoždje, kalcijum i folnu kiselinu. Ima ga dovoljno u svežem voću u povrću – pomorandžama, limunu, grejpfrutu, paprici, jagodama, kupusu, paradajzu, brokolima, krompiru i borovnicama.

Vitamin D –osnovna komponenta neophodna za dobru apsorpciju kalcijuma,  naročito je važan za razvoj zuba i kostiju ploda tokom trudnoće. Može se uneti pravilnom ishranom bogatom mlečnim proizvodima. Nalazi se i u zelenoj salati, žumancetu, ribljem ulju, puteru, sardinama..

Vitamin A – ima ga u hrani životinjskog porekla i ribljem ulju, povrću i voću. Pravilnom ishranom, bogatom voćem i povrćem lako se postiže odgovarajući unos vitamina A.

Vitamin B12neophodan je za rast ćelija i razvoj nervnog sistema i važan za sprečavanje anemije. Ima ga dosta u namirnicama koje unosimo u regularnoj ishrani. Nedostatak se može javiti kod trudnica koje se hrane isključivo vegetarijanskom hranom.

Vitamin B6 nalazi se u mesu, dbananama, žumancetu, mahunarkama.

Folna kiselina – posebno je važna i treba je uzimati još pre nego što dodje do začeća i to u dozi od 0,4 mg dnevno a obavezno od momenta od kada ste saznali za trudnoćui to do kraja prvog trimstre. Ovaj vitamin smanjuje mogućnost razvijanja defekata kičme. POSEBNO JE VAŽNO DA JE PRE ZAČEĆA U DOZI OD 4 mg UZIMAJU ŽENE KOJE IMAJU EPILEPSIJU I KORISTE ANTIEPILEPTIKE, KAO I ONE ŽENE KOJE SU U PRETHODNOJ TRUDNOĆI IMALE BEBU SA DEFEKTOM KIČME ILI LOBANJE.

MINERALI su važni za rast i razvoj organizma. Tokom trudnoće i dojenja, potrebno je da povećate unos minerala.

Kalcijum – potreban je za formiranje kostiju i zuba bebe kao i proizvodnju  mleka . Za apsorpciju i regulaciju kalcijuma neophodan je Vitamin Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, lososu, ribi sa kostima koje mogu da se jedu (sardinama), hlebu, koštunjavom voću i zelenom povrću, brokoli, karfiolu, soku od pomorandže obogaćenom kalcijumom, tofu siru. Kalcijum stabilizuje nervne i psihičke funkcije (smanjuje razdrazljivost i pomaze pri nesanici, što je  čest problem kod trudnica ). Izbegavajte uzimanje tableta gvožđa i kalcijuma u isto vreme, pošto se mnogo bolje apsorbuju u organizmu kada se uzimaju odvojeno.  

Magnezijum – ima ga u grasku, pasulju, socivu, soji, orasima i kakau. Omogucava normalan rad srca i krvnih sudova, povecava otpornost prema infekcijama i pomaze u odbrani od stresa. Neophodan je za funkcionisanje nerava i misića. Najbolje se iskoristi kada se uzima sa vitaminom C, A I kalcijumom. Izbegavajte uzimanje  tokom jela jer vezuje želudacnu kiselinu i ometa varenje.

Gvožđe – u prvom trimestru potrebe za gvoždjem nisu tako velike, a uzimanjem gvožđa samo možeta pojačati jutarnje mučnine.  U drugom i trećem trimestru, biće vam porebna duplo veća doza gvožđa nego pre trudnoće.  U hrani, gvožđa ima u zelenom, lisnatom povrću (spanaću), crvenom mesu, sušenom voću i orasima, što nažalost, ne obezbeđuje neophodne količine gvožđa u trudnoći. Smanjite unos kafe i čaja (umanjuju sposobnost organizma da koristi gvožđe), izbegavajte prevelike doze vitamina A, pijte sok od pomorandže , zbog vitamina C koji pomaže organizmu da bolje apsorbuje gvožđe.

Cink – u hrani, cinka ima u većim količinama u mesu, jajima, morskim plodovima, ostrigama, pšeničnim klicama i žitaricama.

Bakar – Pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe i pospešuje  rad metabolizma.

NatrijumTokom trudnoće i perioda dojenja potreba za natrijumom je povećana, ali tu potrebu možete zadovoljiti i sa normalnom ishranom.

UNOS TEČNOSTI – U trudnoći je veoma važno unositi dovoljnu količinu tešnosti i treba da pijete bar osam čaša vode dnevno, ukoliko je vreme toplo ili ste imali izuzetna fizičke aktivnosti i više. Izbegavajte zašećerene voćne sokove, kola pića ili gazirana, veštačka pića. Najbolje je piti vodu jer pomaže rad bubrega, a veoma je korisna i protiv zatvora. Ako imate otoke, nemojte ograničavati unos tečnosti, to nema nikakve veze jedno sa drugim, mnogo je važnije da smanjite unos soli.

Pokušajte da pijete čašu vode čim se probudite, po jednu za obrokom, i jednu pred spavanje. Ne preterujte sa pijenjem pred spavanje da ne morate suviše često da mokrite tokom noći.

IZBEGAVATI unos sirove plodove mora (ostrige, suši), nepasterizovano mleko, meke sireve, sirovo ili nedovoljno termički obradjeno meso, sveže paštete, da pijete alkohol I napitke sa mnogo kofeina (čajevi, kola pića, topla čokolada, kakao).

ZDRAVE GRICKALICE

Umesto… Uzmite…
SladoledaVoćni jogurt ili sveže voće
Koka koleMineralnu vodu sa par kapi limuna
Krofne ili slatkiša sa šećeromIntegralno pecivo sa pekmezom
Parčeta kolača od čokoladeKolač od šargarepe
Pahuljica sa šećeromIntegralne pahuljice sa smedjim šećerom
MileramaPavlaku ili jogurt
Kandiranog voćaSveže voće

 

 

 

 

 

 

ZAKAŽITE PREGLED

kod akušera

Epizotomija

Šta je epizotomija? Kada se radi? Da li uvek mora da se radi?

CTG

Šta je CTG? Kada se radi? Kako se radi CTG? Šta se procenjuje CTG-om?

Serklaža

Šta je serklaža? Koje su indikacije za serklažu? Kako se radi? Ima li rizika od intervencije?

3D i 4D ultrazvuk

Šta je 3D a šta 4D ultrazvuk? Šta je potrebnod da bi se beba lepo videla? Šta se vidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: