postporodjajna depresija

Uticaj primene probiotika tokom trudnoće na postporođajnu depresiju

Perinatalna depresija je poremećaj raspoloženja do koga može doći tokom trudnoće i nakon porođaja. Postoje tri oblika – “baby blues”, postnatalna depresija i postnatalna psihoza. 

“Baby blues”

Nakon porođaja, nije retko da se oseti neka neobjašnjiva tuga i neraspoloženje, čak i ljutnja, bes. Neke žene imaju potrebu da plaču, naizgled bez razloga, ne spavaju, ne mogu da jedu normalno…pitaju se da li se dovoljno dobro brinu za bebu. Ove promene, koje se nazivaju baby blues nastaju nekoliko dana nakon porođaja i obično prolaze za nekoliko dana ili par nedelja, najčešće bez lekova, uz pomoć najbližih osoba. Većina novih majki prođe kroz ova osećanja nakon porođaja, a jedna od 10 razviće teže stanje – depresiju, dok će jedna od 100 razviti veoma teško stanje – psihozu.

Kako se “baby blues” razlikuje od postpartalne depresije?

Baby blues je stanje koje traje kraće i manje je intenzivno. Uglavnom ne zahteva lekarsku pomoć i prođe nakon što se majka navikne na novi ritam, obaveze, dobije pomoć i odmori se. Postpartalna depresija je teže stanje, koje traje duže i zahteva terapiju.

Postpartalna depresija

Postpartalna depresija je stanje koje se karakteriše jakim osećajem tuge, anksioznosti, čak i očaja – toliko jakim da mame ne mogu da odgovore svakodnevnim obavezama. Ovo stanje najčešće se javlja do tri nedelje nakon porođaja, ali može se javiti i do godinu dana nakon porođaja. Faktori rizika koji najčešće dovode do razvoja postpartalne depresije su:

– promena nivoa hormona – nakon porođaja dolazi do naglog pada estrogena i progesterona i to može dovesti do psihičkih problema, na isti način kao što dolazi i do promena raspoloženja pre ili tokom menstruacije ili perioda oko menopauze

– ranija depresivna stanja i psihički problem – žene koje su imale psihičke probleme pre trudnoće imaju povećan rizik da imaju depresiju nakon porođaja, pa čak i teže oblike depresije – za to se treba pripremiti i organizovati pomoć oko bebe, u vođenju domaćinstva, društvo za razgovor…važno je tako organizovati period posle porođaja da žena sve vreme oseća da može da se na nekog osloni i sa nekim da razgovara, kao i da se na vreme reaguje ukoliko je potrebna stručna pomoć

– umor i uticaj spoljnih faktora – umor koji se neizbežano javlja neposredno nakon porođaja može biti jedan od okidača osećaja depresije, nedovoljnosti, nesposobnosti. Posebno je povećan rizik kod majki čije su bebe bolesne ili su hospitalizovane u dužem periodu – stanje straha, ljutnje, gubitak nade povećava rizik od depresije. Problemi u braku povećavaju šanse za razvoj postnatalne depresije, a ulogu igra i starost majke – češća je kod mlađih majki.

Znaci i simptomi postpartalne depresije su stalna tuga, osećaj praznine, nadražljivost, osećaj krivice, beznadežnosti, bespomoćnosti, gubitak interesovanja za bilo šta, nesposobnost koncentracije i pamćenja, poremećaj sna, glavobolja, neobjašnjivi bolovi, nesposobnost povezivanja sa bebom ili ostalim članovima porodice, i najteži oblik – misli o samoubistvu ili ubistvu.

Kako se leči postpartalna depresija?

Terapija obuhvata antidepresive i psihoterapiju. Antidepresivima obično treba neko vreme da počnu da deluju, čak tri do četiri nedelje i uvek se uzimaju tek nakon saveta lekara. U veoma malim količinama prelaze u mleko i o dojenju na terapiji treba se savetovati sa lekarima – ginekologom i psihijatrom. Psihoterapija obično traje duže vreme i može se raditi samo sa terapeutom, u paru sa partnerom ili u grupi sa sličnom problemima.

Šta još može pomoći kod simptoma postpartalne depresije?

Uvek treba tražiti pomoć – reći svojim najbližima da postoji problem i tražiti pomoć lekara. Važno je i napraviti pomak ka promenama – spavati kad god se može, šetati, jesti zdravo, postavljati realne, kratkoročne ciljeve, biti u kontaktu sa ljudima koje volite, razgovarati sa partnerom. Nekim ženama pomažu masaže jer se tako opuštaju, joga, tehnike meditacije…

Postoje i suplementi koji se uzimaju u cilju smanjenja rizika od pojave postpartalne depresije – o njihovom uzimanju uvek treba obavestiti lekara. Najviše je ispitivano dejstvo suplemenata sa omega 3 masnim kiselinama, kao i vitaminom B2 – riboflavinom.

Probiotik i postpartalna depresija

Najnovija istraživanja usmerena su ka ispitivanju različitih sojeva probiotskih bakterija u prevenciji rizika od pojave postpartalne depresije. Postoje brojni dokazi i studije da je poremećaj mikrobioma creva povezan sa psihološkim problemima poput autizma, depresije i anksioznosti, te sugestije da probiotici mogu biti dodatna terapija za depresiju, kao i da poboljšanje mikrobioma creva dovodi do poboljšanja raspoloženja, smanjenja rizika od depresije i nivoa stresa gde je literature o tome.

Različiti sojevi bakterija u probioticima, njihove doze i kombinacije imaju različit učinak – nisu svi efikasni. Jedan od ispitivanih sojeva je Lactobacillus Rhamnosus HN001, za koji je dokazano da smanjuje rizik od postpartalne depresije i aksioznosti, kao i intenzitet simptoma koji se javljaju u ovim stanjima. Navedeni probiotski soj se nalazi u vitaminskom suplementu Gravidon A, čijom se redovnom upotrebom može smanjiti rizik od pojave postpartalne depresije, ali i njen intenzitet, ako se pojavi.

Upotreba Lactobacillus rhamnosus u trudnoći

Pored smanjenja rizika od postpartalne depresije, studije su pokazale da Lactobacillus rhamnosus HN001 ima klinički značaj u prevenciji alergija, posebno smanjenju učestalosti atopijskog dermatitisa kod novorođene dece, povećanju imuniteta majke i bebe i od trudničke šećerne bolesti.

Redovno unošenje suplementa, koji u sebi sadrži Lactobacillus rhamnosus, tokom trudnoće i dojenja ima višestruko korisno dejstvo na zdravlje mame i bebe. Gravidon A pored Lactobacillus rhamnosus HN001, sadrži još i 12 vitamina, 9 minerala i oligoelemenata i đumbir, te kao takav može da pomogne u podizanju kako imuniteta majke tako i bebe, ali i u smanjenju rizika od različitih komplikacija kako tokom tako i nakon trudnoće.

ZAKAŽITE PREGLED

Trudnoća i proširene vene

Trudnoća i proširene vene

Zašto je važno obratiti pažnju na proširene vene u trudnoći? Kako prevenirati njihovu pojavu? Kako odabrati prave medicinske kompresivne čarape?

Bolovi u leđima u trudnoći

Bolovi u leđima u trudnoći

Zašto je bol u donjem delu leđa čest u trudnoći? Da li je bol koji se širi ka nozi opasan? Sme li masaža?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331
063 691 189
021 300 76 59

Čekamo vas

Svetosavska 7. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 21:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com